Resava - Manasija

Manastir Resava – Manasija, udaljen je oko trideset kilometara od autoputa Beograd-Niš (od Svilajnca ili
Ćuprije), u neposrednoj blizini Despotovca. Smešten je u živopisnoj klisuri koju cine visoki obronci planine
Beljanice.

Patron i  izgradnja:
Crkva  Svete  Trojice  manastira Manasije,  zadužbina  je  despota  Stefana  Lazarevića. Izgradnja  je  zapoceta  1406. a  crkva  je  završena  i osvecena na Duhove 1418.godine.

Arhitektura:
Resavska  crkva  je  najveća  gradevina među  spomenicima  moravske  arhitektonske  stilske grupe, a od ostalih srpskih srednjovekovnih spomenika, veća od nje je samo crkva manastira Dečani.
Crkva ima osnovu razvijenog trikonhosa sa pet kupola od kojih je centralna dvanaestostrana, a četiri manje su osmostrane. Za razliku od ostalih primera moravske crkvene arhitekture, fasada Manasije je ozidana samo kamenom,  bez  šaranja  opekom,  i  ima  arkadni  friz  ispod  krovnog  venca  poput  raških  crkava.
U priprati je od kamenih ploca izvanredno bogato izveden pod koji predstavlja jedan od najlepših
primera u celoj našoj srednjovekovnoj arhitekturi.                                                                              

Slikarstvo:
Resavske  freske  su  jedinstvene  u  pravoslavnom  vizantijskom  slikarstvu.  Likovi
svetitelja  su  naslikani  potpuno  u  duhu  kanona,  a  sve  ostalo  predstavlja  svojevrsnu  “resavsku
renesansu”.  Ranija  antička  odeća  zamenjena  je  savremenom  nošnjom,  a   čitave  kompozicije
raskošno su ukrašene zlatom i slikanim nakitom. Posebno je zanimljiva ktitorska kompozicija, koja
prikazuje despota Stefana Lazarevića sa poveljom i modelom manastira u rukama, u raskošnoj
vladarskoj odeci sa vladarskim insignijama, u cinu nebeske investiture – insignije mu daruje Hristos
preko anđela.U manastiru Resava – Manasija je tokom XV veka delovala čuvena Resavska škola, sa
prepisivačkim  radionicama,   čija  su  dela  bila  neprikosnoveni  uzori  u  potonjim  vekovima.
Radionice su po svemu bile dvorske, budući da je i sam despot Stefan Lazarević bio naklonjen
književnosti, u njima su delovale ličnosti poput Konstantina Filozofa koji je sastavio “Žitije despota
Stefana”  i  spise  “O  pismenima”  koji  su  direktno  uticali  na  redakciju  i  sredivanje  pravopisa
tadašnjeg književnog srpskog jezika.Ime: Manastir je dobio ime po reci Resavi na kojoj je sagrađen.                                      
Svake godine od 19. do 28. avgusta, u manastiru Manasija održava se manifestacija “Dani srpskog
duhovnog preobraženja” sa bogatim kulturnim i duhovnim programom.